Sistem ispitivanja nemaČkog kluba za nemaČke kratkodlake ptiČare

DERBI - prolećni uzgojni ispit (ispit urođenih osobina ptičara)

SOLMS - jesenji uzgojni ispit

IKP - medjunarodni ispit NKD ptičara

DR KLEEMANN UZGOJNI ISPIT -najsloženiji ispit radnih osobina kod NKD ptičara

Jedan od najznačajnijih predsednika DKW-a Dr Paul Kleemann označio je ispitivanje osobina kao insturment delovanja na uzgoj. Ovde se u prvom redu misli na Derbi u proleće, Memorijal Princa Solms-a u jesen, i VGP uz to i izložbe nemačkih kratkodlakih ptičara, gde se vrši ocenjivanje izgleda na osnovu karakterističnih crta građe.

Derbi

Prvo ispitivanje koje je uvedeno za rasu nemački kratkodlaki ptičar bilo je DERBI, prolećni uzgojni ispit, koji je pe svega osmišljen kao provera-ispit urođenih osobina. Suština Derbija je čini ispitivanje: kvaliteta nosa, traženje i markiranje.

Pre nego počnemo dalju priču o početnim elementima i onima koji su kasnije dodati, evo par napomena u vezi sa smislom i ciljem uzgojnih ispita. Kao što i samo ime govori, u prvom planu, bar za odgovorne uzgajivače, je da ti uzgojni ispiti daju dokaz za postojeću ili nepostojeću uzgajivačku vrednost pasa-roditelja. To je pogled na stvari koji se danas relativno teško prihvata i razume, zato što je u diskusiji o lovačkim psima mnogo lakše objasniti da je smisao ispitivanja utvrđivanje upotrebljivosti psa u lovu.

Samo po sebi razumljivo da ispitivanja imaju takodje i taj cilj, jer je očigledno da u praktičnom lovu, ali i pri pronalaženju divljači koja je povređena, treba po mogućnosti koristiti samo takve pse za koje se zna da mogu da ispune svoje lovačke ili tragalačke zadatke. Ovo se može utvrditi ispitivanjem fenotipa. Ali odgajivač želi više da zna. On želi da zna da li će se fenotip preneti na potomstvo pokazane radne i karakterne sposobnosti i građu tela koja to omogućuje.

Da li je on to bio u stanju odnosno jeste u stanju može se konačno prosuditi kada potomstvo prođe kroz sistem testova kakav je razvijen za nemačkog kratkodlakog pričara, i kakav (sličan) postoji i za druge rase koje se koriste u lovu.

U tome leži posebna moć i značaj knjige rodoslovlja-rodovnika, jer se tu može videti kako se pokazalo potomstvo mužjaka odnosno kuje na ispitima, cčime se mogu izvlačiti zaključci o ocu odnosno majci. Pri čemu pogled na mužjaka nosi nešto više težine utiliko što se, po prirodnim zakonima mužjak može više razmnožavati od ženke.

Ako se Derbi posmatra samo kao uzgojni ispit, tada i tamo prikazanog slede eminentne značajke za smernice u uzgoju. Ovo ima čitav niz uzroka, najpre to da Derbi , koji se po odgovarajućim pravilima odigrava ili u godini rođenja štenaca ili u početnoj fazi sledeće godine, daje prvi iskaz o odgajivačkoj vrednosti pasa roditelja. Uz to dolazi da stistički većina pasa, koji se uopšte predstavljaju na ispitima ili takmičenjima budu predstavljeni u Derbiju. Drugim rečima: događaji na Derbiju daju po svim pravilima najveći pregled uspeha ili neuspeha jednog sparivanja.

Ovo poslednje je vezano sa tim da discipline koje se testiraju na Derbiju najmanje zahtevaju upotrebu predhodne dresure i vođenja, što takođe ima svoj značaj. Tim pre bi bilo katastrofalno, kada se ovaj ispit urođenih osobina u proleće ne bi više održavao, zato što ljudi, kojih na žalost ima i među lovcima, ne priznaju i ne žele da priznaju prikazanu međuzavisnost. Samo u proleće postoji uzrast koji dopušta tačno posmatranje celokupnog kretanja našeg DK (Deutsch Kurzhaar) i samo u proleće imamo parove jarebica, koji omogućavaju najviše uvida u kvalitet nosa i prirodnu sposobnost za markiranje naših pasa.

Ako se sada Derbi označi kao ispit urođenih osobina, to ne treba pogrešno razumeti. Već je i Dr Kleemann na to rekao: "To se često tako shvata: sirovog psa treba pustiti u revir da se ispraska, onda sudije imaju najbolju priliku da posmatraju njegove prirodne sklonosti. Ne! Derbi testiranju treba da predhodi Derbi vaspitanje, jer inače često nema šta da se vidi osim psa koji očima alavo traži zeca i koji galopira od jedne do druge gomilice gline koji vire iz ledine, dok najzad ne podigne zeca.
U Derbi - odgajanje spadaju:
      1. Poslušnost na poziv, zvižduk i znak/mahanje,
      2. Upućivanje i vežbanje sistematskog traženja, vežbanje marke i blokade,       kuliranja i sekundiranja.
      3. Mirnoća u kontaktu sa divljači. Tu pripada takođe i relativna mirnoća što       se zečeva tiče.
Vreme za ove zadatke je veoma kratko. Ono iznosi jedva osam nedelja, naime od vremena parenja pernate divljači do nošenja jaja, što se otprilike slaže i sa vremenom kada usevi postaju previsoki. Ovo vreme je toliko kratko , da čak i umetnici dresure moraju biti veoma marljivi, da bi spremili psa. Sve ovo je izuzetno važno za budućnost psa koji se koristi za rad (lovnog psa) i kasnije se može vrlo teško, ako i uopšte nadoknaditi."

Ovome se ni iz današnje perspektive ne može ništa dodati, možda još rečenica, da pri današnjem stanju Derbi - priprema itekako ide zajedno sa određenom obukom poslušnosti, ako čovek ne želi da svog psa izgubi već u najranijoj mladosti. Samo radi ispunjavanja citata dodajemo: " Ko dakle želi javni ispit na zečijem tragu smatra ga za potrebno, treba da ga održi pre Derbi - odgoja ." Ovo sledi prosto iz činjenice da i ovako za Derbi - odgoj na raspolaganju stoji veoma malo vremena, i već je Kleemann smatrao da se ovo vreme ne treba još smanjivati nepotrebnim ometanjima u pravcu Derbi - odgoja tj. priprema.

Derbi testovi dana imaju još dve discipline za ispit, poslušnost pod kojom se podrazumeva da pas naredbu koju je razumeo izvršava, bilo da je data zviždukom, pokretom ili pozivom,kada nije u kontaktu sa divljači i disciplina vodljivosti. To znači da pas pruža svom vodiču ono sto ovaj od njega može da očekuje.

Neosporan je kvalitet nosa kod nemačkog kratkodlakog ptičara, a on se ogleda u načinima i sposobnosti kako pas reaguje na divljač, trag divljači i tragove mirisa divljači, miris bolesne divljači i druge stvari. To je kako se gleda u i ocenjuje u nemačkoj, a engleski sistem je drugačiji, u rezultatu testiranja je opisana samo upotreba nosa. Polazi se od toga da pas koji dobro koristi svoj nos, tako što ga pomera visoko u vetru ili čvrsto stoji na jarebicu, ili elegantnim markiranjem daje na znanje da je uhvatio miris, ima dobar kvalitet nosa i time su zadovoljni.

Niko danas više ne poriče da je kvalitet njuha kod nkd pticara jedna izvanredna uzgojena osobina. Pored dobrog nosa postoje još dve osobine koje posebno obeležavaju nkd ptičara. Na prvom mestu je traženje. Za svakoga koji ima osećaj za estetiku i koji pri lovu ne gleda samo na količinu ulovljene divljači, specijalno je uživanje da se divi eleganciji traženja kod dobro vođenog nemačkog kratkodlakog psa. Nemački kratkodlaki ptičar ne poriče da u njegovim venama teče takođe i krv pointera, i u mnogim slučajevima on dolazi veoma blizu pointera što se traženja tiče. Uostalom u Americi ga zovu nemačkim kratkodlakim poenterom. Isto se može reći i za markiranje, kuliranje i ako se čoveku nekada ukaže prilika da to doživi i za sekundiranje (o sekundiranju je reč kada, pri traženju u paru, drugi pas u paru na markiranje prvog psa reaguje sopstvenim markiranjem, bez da je i sam nanjušio divljač, tj. samo iz poštovanja prema prvom psu i zato da mu ne bi smetao: jedna zbilja dzentlmenska osobina koja nažalost kod pasa postaje sve ređa).

Odgajivači i ljubitelji rasa i sojeva drugih radnih pasa neće mi zameriti što ja ovde zastupam mišljenje da je nemački kratkodlaki ptičar, specijalno u radnjama pred pucanj, u stanju da iznanredno izvršava sve zahteve. I da se on toliko pozitivno razlikuje od drugih rasa, možda baš zbog te visoke sposobosti nalaženja pri traženju, markiranja kuliranja, tj. kvalitentnog nosa, a da pri tome ne zaostaje za ostalim rasama upotrebnih pasa u svojoj sopsobnosti izvršenja svih radnji posle pucnja, zaključno sa praćenjem krvnog traga.

Memorijal Princa Solmsa - Solms

Dok se prvi Derbi nemačkih kraktodlakih ptičara odigrao 1893. godine, 1906/1908 je ovaj prolećni ispit upotpunjen jednom jesenjom proverom uzgoja, nazvanog Solms. Zbog povećane starosti pasa, pošto psi učestvuju u Solmsu u jesen godine svoga rođenja ili u jesen sledeće godine(što je uobičajan slučaj), povećani su zahtevi u već navedenim disciplinama ispitivanja. Pored toga se u Solms-u ispituje i rad na vodi, kao i rad na vlečki pernate i dlakave divljači.

Rad na vodi , pre svega sa živom patkom, stvara posebnu problematiku. Simulira se situacija koja je kod praktičnog lova veoma česta, to jest da je patka još u stanju da pliva i da roni, ali više ne može da leti. Pri praktičnom lovu je zadatak lovačkog psa, da jednu takvu povređenu patku nađe tako što će pratiti njen plovni trag, i da je istera iz trske/ševara da bi lovac mogao da je odstreli. Pri ispitivanju ove discipline, patak se privremeno čini nesposobnom za letenje postavljanjem papirne manžetne koja posle kratkog vremena omekša i patka potom može da odleti. Tako onesposobljena patka se pušta u trsku, bez da pas to vidi, i zadatak psa je da nanjuši trag na vodi koji je patka ostavila(vodeni-plovni trag) i to sa rastojanja dometa sačmare, i da prati patku koja po pravilu pliva okolo.Čim patka izađe na otvorenu vodu ona biva odstreljena, osnosno, što se veoma često događa, rad psa biva zaključen od strane sudija čim oni stvore potreban utisak o sposobnosti izvršenja ove discipline kod psa.

Na stranu značaj ove discipline za praktičan lov, ovaj test je takođe od izuzetnog značaja za odgoj: pas koji otkaže u vodi koja nije njegov prirodni element, bilo zato što mu nedostaje potrebne ljubavi prema vodi, bilo zato što nema potrebnu želju za praćenjem da krene za nađenim vodenim tragom sve do propisanog cilja, bilo zato što je prekinuo praćenje te patke zbog toga sto je krenuo za patkom koja je proletela, on ne samo što je neupotrebljiv za praktičan lov, njemu fali i crta čvrstine karaktera koju moramo pretpostaviti kod lovačkog psa.

Ne može se prihvatiti da lovački psi kojima nedostaju ove osobine ili koji su se čak pokazali kao plašljivi od divljači, mogu svojim potomcima preneti posebnu ljubav prema vodi, i njih treba držati dalje od uzgoja, to jest isključiti ih iz uzgoja. Iz ovih razloga je Nemački Klub nemačkih kratkodlakih pasa proglasio polaganje ovoga testa za pretpostavku/uslov uzgoja,tj. ako pas u ovoj oblasti ispitivanja nema makar dovoljnu ocenu, neće biti pušten u uzgoj (neće dobiti rodovnik).

Vlečka pernate i dlakave divljači ne sme se zameniti sa radom po tragu. Ona takođe ne daje nikakav uput u kvalitet nosa. Njena svrha i smisao su da je odredi volja psa za nalaženje i donošenje, i kada se rad na vlečki vrši smišljeno i planski, to jeste na dugom remenu, onda može da bude veoma dobra priprema za kasniji težak rad na tragu. Prilična dužina vlečke za dlakavu divljač od 500 m može takođe da sadrži i jedan mali test karaktera. Pas mora pri testiranju da se isto toliko udalji od svog vodiča i pri tome ne sme da zaboravi svoj zadatak. Rad na zdravom tragu zeca nije obavezan ni na Derbiju ni na Solms-u. Ako pas ipak prikaže rad na tragu zdravog zeca biva nagrađen takozvanom Andreas-zvezdom. Razlozi su istorijski, zato što nemački kratkodlaki pas ne pridaje toliki značaj radu na zdravom tragu zeca, kao sto to čine ostale rase pasa. Ali smo mi dovoljno tolerantni da prihvatimo da postoje argumenti vredni pažnje u prilog testiranja i u ovoj oblasti.

ispitivanje starijeg uzgoja AZP

Psi koji zbog bolesti, teranja ili nekih drugih razloga nisu mogli da učestvuju u Solms-u, imaju mogućnost da dokažu svoje lovačke kvalitete i upotrebljivost na jednom ispitivanju starije uzgoja. Pri tome može ispitivanje starijeg uzgoja da služi za to da se proveri zrelost pasa stečena u lovnom radu, ito za pse koji su već ranije bili na testovima. Odredbe testiranja su iste kao kod Solms-a. Svakako se pri ocenjivanj treba uzeti u obzir starost i veće lovačko iskustvo ovih pasa, naročito u pogledu poslušnosti.

MeĐunarodno ispit nemaČkog kratkodlakog priČara (ikp)

Klub nemačkih kraktodlakih ptičara organizuje svake druge godine međunarodni ispit rada u polju i u vodi. Ovaj ispit može da ispuni svoj zadatak samo ako se na njemu postave visoki zahtevi. Zato treba da se privedu samo stvarno dobro pripremljeni i obučeni psi, koji su tražene pred-ispite položili sa vrlo dobrim uspehom, i koji imaju dovoljno lovačkog iskustva i prakse. Zahtevi treba bitno da prelaze Solms nivo. Posebno treba ukazati na to da međunarodno upoređivanje, koje je moguće kod ovakvog testiranja, ima veliki značaj, i baš je međunarodni ispit nemačkog kratkodlakog ptičara taj koji može da ukaže na višestranost ovoga psa. Psi koji se primaju na ovaj ispit treba da imaju najmanje dve I nagrade/ocene sa dva prethodno navedena testiranja (Derbi ,Solm ,AZP), a važi i I ocena/nagrada sa jednog VGP-a. Pri tome moraju za ocenu izgleda imati najmanje "vrlo dobar". Za pse iz inostranstva važe uptedivi ispiti-utakmice i rezultati testova koje su u inostranstvu položili. Priznaju se takođe ispiti Udruženja pasa koji se koriste za lov, ako su položeni sa veoma visokim ocenama. Discipline ispitivanja za IKP su slične odredbama ispitivanja za Solms, jedino se ne ispituje rad na vlečki pernate i dlakave divljači.

Nasuprot tome je uvedena disciplina "donošenje izgubljene divljači iz zaklona na vetar" to jeste , pas mora doneti pernatu divljač, čije postavljanje nije mogao da vidi koristeći nos. U oblasti poslušnosti traži se mnogo više nego pri Solmsu.

Uzgojni ispit DR KLEEMANN-A

Ovaj ispit je najviši stepen i najsloženiji ispit radnih osobnia kod nemačkih kratkodlakih ptičara. Na njemu su nekada mogli da učestvuju samo psi koji pozvani od strane Kluba(koji je pratio razvoj i rad svakog psa), dok danas mogu učestvovati psi koji su ispunili određene uslove, predhodno položili određene ispite. Uslovi primanja na ovaj ispit su teski i izuzetno visoki.
Uslovi za prijavu za Kleemanna su:
1. Najmanje dve I. ocene na Derbiju i Solmsu (ili AZP-u);
2. Jedna I. ocena na Klubskom svestranom ispitu-utakmici;
3. Ocena eksterijera od najmanje "vrlo dobar" na Klubskoj smotri;
4. Položen Klubski ispit rada na krvnom tragu ili ispit rada na divlje svinje.

Uzgojni ispit dr Kleemann-a se održava svake druge godine i to naizmenično sa IKP-om. Osmišljen je kao elitni ispit za najkvalitetnija grla rase gde se odabiraju jedinke koje u svakom pogledu imaju radne osobine potrebne za uzgoj nkd ptičara.Elita počinje iz odabira, a uzgoj je odabiranje. Celokupan uzgoj se može svesti na jednostavan imenitelj: iz legla uvek birati najbolje i sa njima vrštii dalji uzgoj. Uzgojni ispit Dr Kleemanna je najstrožiji kriterijum pri uzgoju nkd-a.

Ispit nosi ime čoveka koji je odlučujuče uticao na razvoj rase i ugoj nkd ptičara tokom mnogo godina:Dr Kleemann. Njegov moto je bio "kroz lov do tipa", tj, građa i narav pasa su diktirani efikasnošću pri svestranom radu u lovu, pri čemu nije zanemarivao stil, o čemu svedoči razvoj rase.

Dugo se ovo ispitivanje održavalo u proleće. Za to postoje dobri razlozi. Samo u proleće nalazimo parove jarebica, mora se od toga poci da nalaženje parova jarebica postavlja znatno veće zahteve pred čulo mirisa pasa-kandidata na testiranju, nego nalaženje mladih fazana, posebno kada su u grupama u jesen. Tu dolazi do izražaja da se samo traženje, stil kao i markiranje znatno bolje uočavaju i mogu bolje oceniti u proleće nego u jesen, kako se sada uobičajno ovaj ispit održava u visokim poljima repe. Odlučujući za premeštanje ovog ispita u jesen je bio rad na vodi, ne zato što je ljudima bilo tesko da pse teraju na proleće u hladnu vodu, već s toga sto se želelo sprečiti uništavanje legala pataka, jer seone u mnogim oblastima veoma rano legu.

Ispit Dr Kleemanna se sasatoji kao i sva testiranja od: rada u polju sa uobičajnim disciplinama:nos, traženje, markiranje, kuliranje, blokiranje i ponašanje u kontaktu sa divljači. Rada u vodi sa disciplinama:šunjkanje za živom patkom, traženje izgubljene divljači u gustom ševaru sa mrtvom patkom i donošenje mrtve patke iz duboke vode. Donošenje pernate divljači se radi samo ukoliko se za vreme ispita sme odstreliti divljač po Zakonu o lovstvu.

Najviše pažnje se pridaje poslušnosti i saradnji sa vodičem. Da bi se položio ovaj ispit mora se principijelno u svim oblastima dobiti ocena "vrlo dobar". Izuzeci, pri kojima se zahteva samo ocena "dobar" su discipline donošenja i poslušnost na divljači koja se pokreće. Zahtevi-kriterijumi ovoga ispita su enormno visoki. Nije retkost da otpadne 50% kandidata, bez obzira na visoke kriterijume prijave. Svi psi koji su položili pored pored svih prepreka još i ovaj ispit dobijaju titulu "Kratkodlaki pobednik"(Kurzhaar Sieger - KS) koji se upisuje u rodovnik ispred imena pasa.Ova titula se u drugim zemljama tumači i kao Kleemann Sieger ili Kurzhaar šampion i u svakom slučaju, psi koji je nose predstavljaju vrh uzgojnih grla rase. Uzgajivači i vlasnici psa sa ovom titulom mogu sa pravom da budu ponosni na svoje pse.

Samo se po se bi razume da Klub nemačkih kratkodlakih ptičara respektuje tj. uzima u obzir u svojim odredbama ispitivanja sve rezultate i aktivnosti koje psi imaju u Klubu svestranih lovačkih pasa. Kao i kod IKP-a, samo još strožije i na Kleemann ispitu se ulažu veliki napori da se unificiraju metodi ispitivanja, tako što će, u što većoj mogućoj meri, svim psima biti postavljeni isti zahtevi i pruženi isti ili slični uslovi rada, kji treba i da se što je moguće jednoobraznije ocenjuju.