1.Selekcija
Ne postoje dva psa koja su istovetnih osobina. Raznolikosti među jedinkama iste rase predstavljaju osnov selekcije. Cilj svakog odgajivača je da dobije jedinke koje će se što više približiti standardu rase u eksterijeru i koje će imati najbolje moguće osobine u radu (nos, volja za rad, vodljivost), kao i da te osobine utvrdi.
Uspešna selekcija zasniva se na:
- selekciji na osnovu fenotipa,
- selekciji na osnovu porekla i
- selekciji na osnovu potomaka.
1.2. Selekcija na osnovu fenotipa
Fenotip je vidljiv skup osobina pasa. Čine ga izgled, dlaka, karakter, radne osobine psa, itd. Za razliku od fenotipa genotip je nevidljiv i predstavlja naslednu osnovu pasa koju čine geni.
Odabiranje na osnovu fenotipa-osobina pasa je najstariji i najčešči oblik selekcije kod pasa.
Osnovna zamisao pri selekciji na fenotip je da priplodnjake koji se odlikuju tipičnim, lepim eksterijerom i istaknutim radnim osobinama parimo sa kujom istih, istaknutih kvaliteta da bi dobili štence-potomke koji su takođe kvalitetni.
Uspeh je različit, zavisno od osobina koje želimo da se naslede, jer postoje osobine koje se lako ili jednostavno nasleđuju (kratkohodnost, oštrodlakost, ranostasnost) kao i osobine koje se nasleđuju manje sigurno (kratak nosnik, vodljivost).
Selekcija na osnovu porekla i na osnovu kvaliteta potomaka je sigurnija od selekcije na fenotip, ali je ova najjednostavnija i najčešča i ne smemo je zanemariti. Mnogi odgajivači imaju zavidan "osecaj" koja osobina se i kako nasleđuje i oslanjaju se na iskustvo postižući pri tome dobre rezultate.
1.2. Selekcija na osnovu porekla (predaka)
U suštini kod selekcije na osnovu porekla biramo priplodnjaka (kuju) na osnovu podataka iz rodovnika, tj. mislimo da , ako su preci u rodovniku dobri-nagrađivani da će takvi biti i potomci. Prema novijim saznanjima genetike roditeljski par (otac i majka) u stvaranju genotipa potomaka učestvuju sa 50%. Znači jedan predak-ili otac ili majka učestvuju svega 25% u stvaranju genotipa štenaca. Uticaj dedovske, pradedovske i čukundedovske generacije na stvaranje genotipa prikazuje tabela br.1
Generacija |
Uticaj jednog predka izražen u procentima (%) |
|---|---|
I |
25,00 |
II |
6,25 |
III |
1,56 |
IV |
0,39 |
Iz gornje tabele vidimo da je uticaj druge generacije jako mali, a treće zanemarljiv. Sve ostalo, rodovnici sa pet generacija npr. služe samo kao dokaz čistoće rase, ili visokog kvaliteta, tj. homogenosti linije, ukoliko ima puno predaka sa nagradama. Jedan predak sa visokom ocenom u radu u trećoj generaciji sa stanovišta nasleđa ne znači nista, a ni u drugoj ne mnogo.
Međutim iz rodovnika ne možemo saznati mnogo o fenotipu, tj. naslednoj snazi psa. Mnogima su poznati slučajevi odličnih pasa u praksi i na papiru koji ne daju ni jedno kvalitetno štene. Danas se u kinologiji, a i uopšte u stočarstvu, za upoznavanje nasledne snage koristi tvz. "bočni metod" srodstva tj. upoznavanje braće i sestara priplodnjaka.
Logika je sledeća:priplodnjak ima jednu majku i jednoga oca, ali može imati i preko 20-ak braće i sestara koji pokazuju isti stepen srodstva kao i roditelji.Izučavanje osobina braće i sestara daje više materijala o genotipu roditelja nego izučavanje samog priplodnjaka.Pri tome ne treba uzeti u obzir samo dobre osobine braće i sestara nego i loše, tj. ne treba uzeti u obzir samo poznate već i neželjene jedinke.
Ukoliko je takva analiza dala pozitivnu ocenu, možemo biti sigurni da je genotip priplodnjaka koji nas interesuje povoljan.
1.3 SELEKCIJA NA OSNOVU POTOMAKA
Veoma značajan faktor za kontrolu razvoja, stanja i plemenitosti rase je sistematsko proučavanje potomaka priplodnjaka i rangiranje priplodnjaka na osnovu istog.
Proučavanje potomaka i određivanje kvaliteta priplodnjaka na osnovu toga omogućuje činjenica da se generacije kod pasa brzo smenjuju, a da priplodnjaci mogu ostati duži period u priplodu.
Smena generacija traje 2-2.5 godine, a priplodnjak može ostati u priplodu 12-13 godina. Novi priplodnjak može relativno rano da se potvrdi svojim potomstvom i, ako se dokaže(ako su mu potomci kvalitetni), dugo da se koristi u priplodu bez rezerve. Čak, ako ima istaknutih potomaka, za života može da se koristi za parenje u daljem sredstvu radi stvaranja linije.
Ocenjivanje potomaka priplodnjaka kao i njihovo rangiranje vrši se na uzgojnim smotrama. Jedan od osnovnih zadataka pasminskih klubova je održavanje uzgojnih smotri, izrada sistema vrednovanja priplodnjaka na osnovu rezultata potomaka , vođenje evidencije priplodnjaka i stalno informisanje članstva o toj problematici.
Pri svim ovim selekcijama se najčešće greši birajući jednu ili dve osobine na koji se psi gaje, ne tražeći kompletnosti osobina kod uzgoja.
Obično se pri svim vrstama selekcije zanemaruje narav-karakter psa jer je nju najteže genetički-nasledno obraditi. Rezultat je da psi napreduju u brzini, nosu, ali gube kompleksnost i svestranost. Na tom polju su rađeni neki pokusi u Švajcarskoj, tvz. smotre karaktera, gde je ocenjivan karakter psa po određenom standardu, ali se te smotre nisu raširile.
Pri uzgoju mora se obratiti pažnja na karakter priplodnjaka pri selekciji, jer od njega zavisi vodljivost psa i njegova prijemčivost za obuku što je od neprocenjive vrednosti pri radu sa lovačkim psima, čak u istom rangu kao sto je kvalitete nosa.