ishrana nkd ptiČARA

Ishrana štenadi

Za štenad je karakteristično da brzo rastu i razvijaju se, a njihov rast zavisi od nakupljanja belančevina i mineralnih materija u telu . Za ovaj ubrzani rast neophodna je i dovoljna količina vitamina. Štenci sisaju do starosti od 30-40 dana, ali samo mleko nije dovoljno. Zato je neophodno početi sa dopunskom ishranom - prehranjivanjem vec od 15-20 dana života stenadi. Dodatna ishrana štenadi u ovom periodu mora biti slična majčinom mleku, da bi se sprecili neki poremecaji u varenju.

Prihranjivanje štenadi može da izgleda ovako:
  -pola litra mleka, 2 žumanca, kocka šecera, 20 kapi Ads, vitamin C i B kompleks
  -pola litra mleka, 100 gr mlevenog mesa, zobene pahuljice, 1 žumance
  -pola litra mleka, 100-200 gr mlevenog mesa, 50 gr keksa, jedno žumance.

Štenad prihranjujte 2-3 puta dnevno u zavisnosti od kolicine mleka keruše. Ovim receptom se koristite do 40 dana života, s tim što cete po potrebi povecavati kolicinu navedenih namirnica. U slucaju da keruša odbije štenad i ne da im da sisaju pre (30-40 dana), štenad cete morati prihranjivati 5-7 puta dnevno, zato što štenad u normalnim uslovima sisaju svaka 3-4 casa.

Ishrana štenaca se može vršiti na dva načina, jedan je da se kupuje već gotova hrana iz poljoprivrednih apoteka ili sličnih specijalizovanih prodavnica, a drugi je da samostalno spremate hranu za vaše štence.

Gotova hrana sadrži sve potrebne sastojke i ima dobro balansiran odnos vitamina, minerala i ostalih mikro i makro elemenata. Nije preporučljivo dodavanje bilo kakvih vitaminskih dodataka u ovakvu hranu jer to može biti i vrlo opasno.

Ako izaberete drugi način da sami spremate hranu za štence, veoma je važno da hrana bude u dovoljnim količinama, sa što više različitih namirnica koje sadrže sve vitamine i minerale koji su potrebni za pravilan razvoj psa.

Preporučuje se unošenje mleka ili mlečnih proizvoda (sir), jaja, žitarice - pirinač, prokuvani kukuruzni i pšenični griz u kombinaciji sa mlekom, jajetom ili povrćem. Od povrća zelen, kelj, šargarepa, spanać prokuvan, kupus može i sirov, biljke mahunarke sa zrnom ne treba davati. Meso (iznutrice, piletina, riba oćišćena od kostiju) , sveže ne prokuvane kosti ( teleće ili svinjske, nikako pileće cevaste). Hleb sa komadićima mesa... Voće se daje u sirovom stanju: jabuke, kruške, (u malim kolicinama)... testenine itd.

Štenetu treba obezbediti dovoljno hrane koja sadrži sve potrebne sastojke, inače bez toga je teško dobiti dobrog psa, jer se nepravilnosti u ishrani mladih pasa kasnije se ne mogu ispraviti. Hranjenje treba da traje 10-15 minuta, tako što se psu hrana ostavi, a što ne pojede za to vreme sklanja se. Posudu posle hranjenja treba dobro oprati. Pri davanju i spremanju hrane moramo obratiti pažnju na davanje svežih kokošijih jaja. Ukoliko se daju cela jaja treba ih kuvati, a ako dajemo samo žumance bolje ih pasirati. Potrebno je da obrok bude raznovrstan i sastavljen od što većeg broja različitih sastojaka, kako bi sadržao što više vitamina i minerala.

Prilikom kuvanja hrane najveći deo vitamina propada, jedino sigurno snabdevanje svim vitaminima i mineralima je dodavanjem vitaminsko-mineralnih dodataka u već pripremljen i rashlađen obrok. Hrana za štence treba da sadrži visok nivo proteina u cilju obezbeđenja telesnog i mišicnog rasta, kao i lepe i glatke dlake. Proteini takode omogućavaju sniženje nivoa skroba koga štenci ne podnose i unos masti tj. energije. Zbog izuzetno velike osetljivosti bubrega pasa, hrana se ne sme nikako soliti (važi kako za štene, tako i za odraslog psa).

Do 4.meseca starosti hrana se daje četiri puta dnevno. Od 4. do 6. meseca tri puta dnevno. Kada štene dostigne polovinu težine odraslog psa prelazi se na dva obroka dnevno, a to je otprilike oko 6. meseca. Kada štene dostigne težinu odraslog psa (godinu dana starosti), prelazi se na jedan obrok dnevno.

Štenca treba hraniti svakog dana u isto vreme, a hrana mora da bude mlaka. Štenad moraju biti da su mišicava i pokretna , ne smeju da su gojazna (hranu ne davati do potpune sitosti).A to se se postiže na taj način, što se štene pušta da se igra u dvorištu i to je za početak sasvim dovoljno, sve do poslednje vakcinacije.

Nakon što je i poslednja vakcina data, u starosti od 14-16 nedelja, možete polako da počnete da izvodite štene u kraće šetnje. Polako povećavajte dužinu šetnji, ostavljajući duge šetnje za vreme kada štene bude uveliko navršilo šest meseci starosti. Važno je da dozvolite mladom štenetu da odmara i spava koliko god je potrebno - posebno posle hranjenja.

Kada kupite vaše novo štene, veoma je bitno da saznate kako se ono hranilo do tada kod odgajivača, i da tu hranu nastavite da dajete štenetu bar još nekoliko dana. Ukoliko želite da promenite vrstu hrane, to treba da uradite postepeno, tako što ćete dodavati novu hranu u obrok sa starom, manji procenat nove, a veći procenat stare. Narednih dana još više povećavati procenat nove, a smanjivati procenat stare hrane, sve dok štene potpuno ne prihvati novu vrstu hrane. Uvek čista i sveža voda mora da je dostupna, posebno ako se štene hrani suvom hranom.

Ishrana odraslih pasa

Pas prestaje da raste sa 9-12 meseci starosti, dostiže standardnu veličinu i samim tim više mu nije potrebna mineralna, vitaminska i proteinska hrana u istim količinama kao do tada.

Odrasli psi imaju najveće potrebe za energetskim materijama pa tek onda za proteinima, vitaminima i mineralima. Energetska hrana (masti, povrće i žitarice) treba da obuhvata do 80% od ukupne kolicine hrane, a ostalih 15-20% hrana bogata proteinima npr. meso i soja.

Minerale možemo obezbediti davanjem svežih butnih kostiju psima do dva puta nedeljno i to posle obroka da bi se pas igrao i jačao vilicu, a dosta vitamina ima u svežoj jetri i žumanicma, pa to treba praktiikovati. Raznovrsna ishrana u svakom slučaju obezbeđuje veći izbor neophodnih hranljivih sastojaka.

Količina hrane koja je potrebna dnevno zavisi od utrošene energije, odnosno od toga koliko se pas opterećuje dnevno da li fizičkim naporom ili psihičkim (obukom), a treći faktor je težina psa. Pas koji se dosta kreće i radi ima višestruko veće potrebe za hranom od psa koji se slabo kreće.

Ako pas konstantno treninira, onda je dnevna ishrana slična ishrani mladog psa: energetska hrana 70-80%, proteinska 20-30% od ukupne kolicine hrane, vitaminska ispod 1% i mineralna 2-5%. Proteinska hrana se može davati u većim količinama da bi se povećala mišićne mase psa. Energetsku hranu moramo pravilno rasporediti da ne bi došlo do sakupljanja potkožnog sala.

U mnogim knjigama o psima su date tablice dnevnih potreba za hranom, međutim tačna mera se ne može dati iz razloga jer je svaki pas poseban, i za svakog je potrebno posebno izračunavanje.

Najbolji pokazatelj i merilo da li pravilno hranite vašega ljubimca je kondicija psa odnosno trenutna uhranjenost. Po tome možemo lako zaključiti da li je količina hrane koju mu dajete dovoljana ili suvišna. Pas ne treba da bude ni debeo ni mršav. Ukoliko je pas debeo smanjiti ishranu, a ako je previše mršav povećati je za 20-40% u toku sledećih 15 dana i pratiti rezultate, ako ne vidite poboljšanje na psu obratite se veterinaru. Potrudite se da sami nađete optimum hrane za vašeg psa i da ga držite u dobroj formi.

Preparate koje kupite u poljoprivrednoj apoteci ili u nekoj drugoj prodavnici obavezno davati po uputstvu. Ne zaboravite koliko je važno i neophodno davati ove preparate, toliko je i opasno ukoliko se pretera sa njima.

Ishrana kuja u fazi skotnosti

Skotnost kuja NKD ptičara traje od 59 do 63 dana. Poslednjih 20 dana skotnosti potrebno je posvetiti veću pažnju ishrani kuje da bi se plod normalno razvio, što ne znaci da i u početnom stadijumu skotnosti treba zanemariti kvalitetnu ishranu.

Ishrana mora biti ujednacena, bez prebacivanja sa jedne vrste hrane na drugu, naročito ne sa kuvane na suvu ili obrnuto, zbog toga što može desiti da dodje do neželjenih posledica kao što npr.: zakržljalost štenadi, uginuca štenadi posle 2-3 dana, izostanka mleka kod kuja itd.

U prvih mesec dana ne morate povecavati kolicinu hrane, ali pojacajte proteinska, mineralna i vitaminska hraniva. U ovom periodu kuju možete hraniti i jednom dnevno.

Poslednjih 30 dana treba da privikavajte kuju da jede dva puta dnevno, jer plod brzo raste i razvija se.

Zato su neophodne vece kolicine hrane kako kvantitativno tako ii kvalitativno, što je nemoguće postići sa jednim obrokom. Drugi uzrok je i taj što zbog rasta ploda, želudac ne može da primi vecu kolicinu hrane.